Istina ili zabluda?
Da li su pesticidi štetni i koliko pesticida u hrani koju jedemo ima, postala je tema o kojoj se sve više priča. Da li se iza priče oko pesticida krije isnitna ili jedna velika zabluda, razmislite o tome još jednom nakon što pročitaite ovaj članak, a zatim donesite sud sami.
Radna grupa za zaštitu životne sredine (EVG) je neprofitna organizacija koja se fokusira na edukaciju javnosti o pitanjima poput zaštite prirodnih resursa i uticaja hemikalija na zdravlje ljudi. Od 1995. godine, EVG izdaje listu konvencionalno uzgojenog voća i povrća sa najvišim nivoom ostataka pesticida.
Pesticidi su supstance koje se obično koriste u poljoprivredi za zaštitu useva od insekata, korova i bolesti.
Da bi sastavio listu, EVG analizira preko 38000 uzoraka uzetih od strane USDA i FDA kako bi se izdvojili najgori počinioci.
EVG koristi šest mera za utvrđivanje kontaminacije proizvoda pesticidima
Procenat uzoraka testiranih pesticidima koji se mogu otkriti.
Procenat uzoraka sa dva ili više pesticida koji se mogu otkriti.
Prosečan broj pesticida koji su pronađeni na jednom uzorku.
Prosečna količina pronađenih pesticida, merena u delovima na milion.
Maksimalni broj pesticida na jednom uzorku.
Ukupan broj pesticida koji se nalaze na usevu.
EVG navodi da ova metodologija “odražava celokupno opterećenje pesticida običnog voća i povrća”.
Iako EVG tvrdi da ovaj spisak može pomoći potrošačima da izbegnu nepotrebno izlaganje pesticidima, neki stručnjaci uključujući naučnike koji se bave hranom tvrde da lista može da odvrati javnost od konzumiranja zdrave hrane.
Međutim, mnogi stručnjaci tvrde da kontinuirano izlaganje pesticidima čak i u malim dozama može se vremenom nakupiti u vašem telu i dovesti do hroničnih zdravstvenih stanja.
Uz to, postoji zabrinutost da sigurnosne granice koje su postavile regulatorne agencije ne uzimaju u obzir zdravstvene rizike povezane sa konzumiranjem više od jednog pesticida odjednom.
Samo neka od hroničnih oboljenja koje pesticidi pospešuju ili u potpunosti mogu biti uzrok njihovog nastanka su alergije, astma, hormonalni poremećaji, belesti kod reproduktivno i probavnog sistema, karcinom.
Iz tih razloga, EVG je kreirala listu kao vodič za ljude koji žele da ograniče izlaganje pesticidima za sebe i svoju porodicu.
Prema EVG, sledeće konvencionalno voće i povrće imaju najviše nivoe ostataka pesticida.
Jagode
Konvencionalne jagode su na vrhu liste. Godine 2018. EVG je utvrdila da jedna trećina svih uzoraka jagoda sadrži deset ili više ostataka pesticida.
Spanać
97% uzoraka sadržavalo je ostatke pesticida, uključujući permetrin, neurotoksični insekticid koji je veoma toksičan za životinje.
Nektarine
EVG je otkrio ostatke u gotovo 94% uzoraka nektarina, pri čemu jedan uzorak sadrži preko 15 različitih ostataka pesticida.
Jabuke
EVG je otkrio ostatke pesticida u 90% uzoraka jabuka. Štaviše, 80% testiranih jabuka imalo je tragove difenilamina, pesticida zabranjenog u Evropi.
Grožđe
Konvencionalno grožđe ima više od 96% pozitivnih ispitivanja na ostatke pesticida.
Breskve
Preko 99% breskvi testiranih od strane EVG imalo je u proseku četiri ostatka pesticida.
Trešnje
EVG je otkrila u proseku pet ostataka pesticida na uzorcima trešanja, uključujući pesticid zvan iprodione, koji je u Evropi zabranjen.
Kruške
Preko 50% krušaka koje je testirala EVG sadrži ostatke pet ili više pesticida.
Paradajz
Na konvencionalno uzgojenom paradajzu pronađeni su četiri ostatka pesticida. Jedan uzorak je imao preko 15 različitih ostataka pesticida.
Celer
Ostaci pesticida pronađeni su na preko 95% uzoraka celera. Otkriveno je čak 13 različitih vrsta pesticida.
Krompir
Uzorci krompira sadrže više masnih ostataka pesticida nego bilo koji drugi testirani usev. Hlorprofam, herbicid, čini veći deo otkrivenih pesticida.
Slatke paprike
Slatke paprike sadrže manje ostataka pesticida u poređenju s drugim voćem i povrćem. Ipak, EVG upozorava da su pesticidi koji se koriste na slatkim paprikama “teški i toksični za ljudsko zdravlje”.
Iako uticaj pesticida na zdravlje još nije u potpunosti shvaćen, važnost konzumiranja voća i povrća za zdravlje, bilo konvencionalnog ili organskog, čvrsto je utvrđena. Zato ako ste zabrinuti za unos pesticida u hrani, pređite na organske namirnice ili konzumirajte voće i povrće koje spada grupu onih koje se najmanje tretira pesticidima.
Kada govorimo o voću tu definitivno tropsko ima najveću prednost, poput avokada, ananasa, manga i papaje. Dok sa druge strane u grupu najmanje tretiranog povrće posticidima supadaju patlidžan, gljive, luk, kupus, špargle, mrkva i kukuruzni šećerac.
Takođe, dobro je napomenuti da je uvek bolji izbor voće i povrće koje ima koru. Većina toksičnih otrova ostaje baš na kori koja je pritom direktno izložena pesticidima, a nju svakako možete da oljuštite pre konzumiranja namirnica.
Na taj način višestruko umanjujete rizik od raznih obolenja iza kojih stoje pesticidi, a ono što je sigurno jeste da ne treba da ih olako shvatite već da porazmislite ozbiljnije o tome kako možete da ih što manje unosite u svoj organizam putem hrane koju svakodnevno jedete.
NAŠA PREPORUKA: Da li je soja stvarno loša za vas?
Pratite nas i na našim društvenim mrežama: Instagram | Facebook | Twitter
